Катедра за упоредну физиологију и екофизиологију (КУФЕ) је од 1972. године део Института за физиологију и биохемију Одсека за биолошке науке у оквиру Природно математичког факултета. Њен први шеф био је проф др Војислав М. Петровић (1972-1989), кога су наследилe проф др. Вукосава Давидовић (1989-2003), проф др Гордана Цвијић (2003-2013) и проф др Јелена Ђорђевић (2013-данас). Најстарији предмет који је КУФЕ реализовала била је Упоредна физиологија, коју су предавали проф Стефан Ђелинео, проф В. М. Петровић, проф Олга Рајчић, проф Ратко Радојичић (студијска група Биологија), др В. Давидовић и др Ј. Ђорђевић (студијска група Молекуларна биологија и физиологија - МБФ). По оснивању студијске групе МБФ уведени су курсеви Ендокринологија, коју су предавали др В. М. Петровић и др Г. Цвијић и Експериментална физиологија II (др Г. Цвијић). За потребе новоосноване студијске групе МБФ ангажовани су eминентни наставници из других институција за изборне предмете Фармакодинамија (проф др Владислав Варагић, Медицински факултет и проф др Слободан Миловановић, ВМА), Хематологија (проф др Вера Павловић-Кентера) и Општа екофизиологија (проф др Јован Давидовић, ВМА). Након оснивања студијске групе Екологија и заштита животне средине, уведен је курс Физиологија и екофизиологија животиња, који су предавале др В. Давидовић и др Ј. Ђорђевић. Након преласка на реформисане наставне планове и програме, од 2009. године, на основним академским студијама КУФЕ организује и реализује наставу из Физиологије животиња (др Р. Радојичић, др Предраг Вујовић за модул Биологија – Б; др Ј. Ђорђевић за модул МБФ; др Синиша Ђурашевић за модул Екологија); Ендокринологије (др Г. Цвијић, др Н. Јаснић – МБФ и Б) и Молекуларне физиологије органских система (др Ј. Ђорђевић – МБФ). На мастер академским студијама наставници Катедре држе наставу из Eксперименталне физиологије животиња и човека (др Г. Цвијић, др Н. Јаснић, др П. Вујовић, др Ива Лакић, др Т. Јевђовић), Хематологије (др П. Вујовић, др И. Лакић), Основа патофизиолошких процеса (др Б. Кораћ); Биомедицинске екофизиологије (др Р. Радојичић, др Н. Јаснић), Фармакодинамије (проф др Саша Траиловић, Факултет ветеринарске медицине). На докторским студијама, програм БИОЛОГИЈА, модул Aнимална и хумана физиологија, наставници КУФЕ изводе наставу из предмета: Молекуларна физиологија (др Ј. Ђорђевић, др П. Вујовић), Наука о лабораторијским животињама (др Г. Цвијић, др С. Ђурашевић), Ендокринологија са основама клиничке ендокринологије (др Г. Цвијић, др Н. Јаснић и др Ј. Ђорђевић), Неуроендокрина физиологија (др Г. Цвијић, др Н. Јаснић, др Т. Јевђовић), Физиолошки механизми стреса и адаптација (др Ј. Ђорђевић), Физиологија терморегулације (др С. Ђурашевић), Оксидативни стрес и редокс регулација (др Б. Кораћ). Од оснивања КУФЕ развијана је наука под руководством академика В. М. Петровића и то екофизиолошка ендокринологија у оквиру које се истражују неуроендокрини механизми зимског сна, хипотермичка и постхипотермичка стања, реституциона термогенеза и утицај ниских и високих температура на ендокрини систем лабораторијских животиња. Почетне научне активности чланови КУФЕ реализовали су на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ а од 1990. год на Биолошком факултету под руководством др В. Давидовић која је организовала научно-истраживачки рад на пољу неуроендокринологије и еколошке ендокринологије.  По одласку проф. Давидовић у пензију научним пројектима руководила је проф. др Гордана Цвијић, а од 2011. проф др Јелена Ђорђевић. Чланови КУФЕ истражују молекулске механизме регулације и контроле одговора организма на стресоре различите природе и трајања са посебним освртом на улогу хипоталамо-хипофизно-адреналног система. Такође се изучава регулација енергетске хомеостазе, као и механизми заштите од оксидативног стреса. Постигнути резултати од оснивања КУФЕ објављени су у преко 280 научних радова у часописима на SCI листи, цитирани преко 700 пута.