Зоолошки институт од 1971. године оснива четири Катедре, међу којима је и Катедра за генетику и еволуцију, чији руководилац постаје проф. др Павле Радоман. Од 1974. године руководилац Катедре је академик Драгослав Маринковић, у периоду 2004-2008. проф. др Владимир Кекић, од  2009. проф. др Марина Стаменковић-Радак.
Еминентни професори и сарадници обележили су наставни и научни рад на Катедри у протеклом периоду, а многи су и након напуштања Катедре наставили рад у престижним иностраним и националним институцијама. Катедра у априлу 2013. године има 13 чланова (7 наставника, 3 асистента, 3 истраживача сарадника).
Проф. др Павле Радоман уводи 1957. године курс Органска еволуција, а 1967. године установљава се курс Генетика, на коме предаје у то време доцент др Драгослав Маринковић. Након тога се у наставни програм уводе најсавременија научно заснована сазнања из области генетике, која прате измене уџбеничке литературе средњих и основних школа на пољу генетике и еволуције.
Крајем 1969. године започиње настава на последипломским студијама из генетике, за коју и до данас влада велико интересовање последипломаца што је и основ за сарадњу у области наставе са истраживачким институтима и медицинским установама. Данас су последипломске студије организоване у оквиру специјалистичких студија смера Генетика и докторских студија у оквиру два модула: Генетика и Еволуциона биологија. Специјалистичке студије генетике су од посебног интереса за запослене у здравственим установама где је неопходно адекватно знање и специјализација из генетике. Катедра је и организатор курса Биоетике, који је најпре започет само за студенте последипломских студија генетике прерастао у део обавезног курса за студенте докторских студија смера Биологија на нивоу Факултета.
Осим курсева Генетика и Еволуција, обавезних за све студијске групе на основним студијама, уведени су и курсеви Понашање животиња и Основе молекулске и фенотипске еволуције, обавезни за неке смерове. Катедра организује бројне изборне курсеве, посебно у оквиру усмерења Примењена генетика на завршним годинама основних студија, односно, након реформе 2007. године,  и у оквиру мастер усмерења. Иако су се изборни курсеви на основим студијама мењали у протеклих десет година, они су до данас одржали аткрактивност: Еволуциона генетика човека, Генетика и екологија еволуционих процеса, Основе генотоксикологије, Генетика развића, Основе медицинске генетике. Изборни модул Примењена генетика данас нуди образовање којим покрива све аспекте принципа примене генетике у медицини, биотехници и заштити природне средине курсевима: Екогенотоксикологија, Принципи генетичких истраживања сложених особина, Виши курс медицинске генетике, Генетичке основе оплемењивања организама, Увод у форензичку генетику и Адаптације на антропогене промене. Настава се на предметима у области генотоксикологије, форензичке генетике и понашања животиња организује у сарадњи са катедрама за Микробиологију, Молекуларну биологију и биохемију и Општу физиологију и биофизику.
Ужа научна област Катедре је Генетика и еволуција, а њени чланови су учесници научних пројеката чија се истраживања одвијају како на самом Факултету, тако и у научним и здравственим институцијама, са којима се остварује успешна сарадња у оквиру менторства дипломских, специјалистичких и докторских радова (Институт за биолошка истраживања С.Станковић, Институт за здравствену заштиту мајке и детета "др Вукан Чупић", Институт "Винча", Институт за кукуруз, Медицински факултет, Стоматолошки факултет, ВМА итд.). Основна истраживања у оквиру Катедре су у области популационе генетике и еволуционе биологије, на природним популацијама и лабораторијским организмима различитих врста, као и популациона и медицинска генетика човека. Методолошки приступи у истраживањима обухватају широк опсег од молекулских до квантитативно-генетичких. Посебни аспекти истраживања су генетика понашања и екогенотоксикологија.