СРП - SRP - ENG
пријава: сервиси / webmail
претрага:
logo univerziteta
logo fakulteta
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
naslovna slika

КАТЕДРА ЗА ОПШТУ ФИЗИОЛОГИЈУ И БИОФИЗИКУ

НАСТАВНИЦИ:

Др Мирослав Живић, ванредни професор
Др Павле Анђус, редовни професор
Др Биљана Божић, редовни професор
Др Надежда Недељковић, редовни професор
Др Лидија Раденовић, редовни професор
Др Марко Ђорђевић, ванредни професор
Др Данијела Батавељић, доцент
Др Сања Дацић, доцент
Др Данијела Лакета, доцент
Др Милена Милошевић, доцент

САРАДНИЦИ:

Александар Влајић, технички сарадник у настави
Јасна Ковачевић, стручни сарадник у настави

ОСТАЛИ:


Др Андреј Коренић, научни сарадник
Јована Лукичић, истраживач приправник
Стефан Стаменковић, истраживач сарадник
Вера Стаменковић, истраживач сарадник

Катедра за општу физиологију и биофизику настала је 1972. године из Катедре за физиологију, коју је 1910. г. основао академик Иван Ђаја. Био је то део процеса у оквиру прерастања Физиолошког завода из 1910. године у Институт за физиологију и биохемију. Тада долази до раздвајања, до тада јединствене, Биолошке студијске групе на Биологију-општу и Молекуларну биологију и физиологију. Први и дугогодишњи шеф Катедре (1972-1979) био је академик Радослав Анђус (утемељивач курса Општа физиологија са биофизиком), чијим је залагањем дошло до модернизације наставе физиологије, увођењем молекуларне биологије, биохемије и биофизике. У настави учествују и проф. Мира Пашић (Неуробиологија са неурохемијом), доцент Всеволод Рајевски (Општа физиологија са биофизиком, група Биологија-општа) и доцент Оливера Рајевски (Физиологија рада). Ангажује се и проф. Мирослав Симић са Медицинског факултета за предмет Имунобиологија са имунохемијом (први те врсте на нашем Универзитету), као и др Звонимир Дамјановић из Центра за мултидисциплинарне студије за предмет Биокибернетика. Значајно проширење наставе наступа 1977. када се у програму Молекуларна биологија и физиологија уводи група усмеравајућих предмета под називом Биофизика. Неурофизиологија са неурохемијом постаје тада обавезан предмет, а уводи се и нови обавезан предмет Експериментална физиологија (који ће развити др Дејан Зечевић, др Оливера Нешић и касније др Павле Анђус). Катедра тада уводи и три нова постдипломска смера: Биофизика (касније Општа физиологија са системском биофизиком), Неуробиологија и Имунобиологија. Током осамдесетих проф. Радослав Анђус уводи на студијској групи Молекуларна биологија и физиологија први обавезни биофизички предмет, Основи системске биофизике. Истовремено проф. Мира Пашић развија неурофизиолошки део наставе у оквиру предмета Понашање животиња. Крајем деведесетих запошљавањем др Милене Катарановски, а потом и мр Биљане Божић започиње снажнији развој теоријске и практичне наставе из имунобиологије. Током 2000-тих наступају корените промене у складу са Болоњским процесом. Тако, на основним студијама од Опште физиологије са биофизиком постају два курса - Општа физиологија (проф. Надежда Недељковић) и Биофизичке основе опште физиологије (проф. Павле Анђус), Експериментална физиологија надражљивих ћелија (проф. Лидија Раденовић) се пребацује на дипломске студије, а Катедра 2010. преузима и извођење наставе из Физике и Биоинформатике (доцент Марко Ђорђевић). Уводе се докторске студије у оквиру модула Неуронауке и Имунобиологија, као и дипломске академске студије Биофизике, Неуробиологије и Имунобиологије. У оквиру дипломских и докторских студија проф. Лидија Раденовић даље развија курсеве из неуробиологије понашања. Поред тога, у сарадњи са Катедром за микробиологију проф. Биљана Божић и проф. Милена Катарановски организују наставу академских специјалистичких студија на модулу Имунобиологија са микробиологијом. Катедра за општу физиологију и биофизику данас броји 17 чланова и организује наставу из 6 предмета на основним студијама, четири предмета на специјалистичким студијама, 13 предмета на дипломским студијама и 32 предмета на докторским студијама. Научни рад чланова Катедре се одвија у оквиру области ћелијске неурофизиологије и неуродегенерације, неуробиологије понашања, ћелијске и молекуларне имунобиологије и запаљенских процеса, теоријске и мембранске биофизике и биоинформатике. Уз помоћ пројекта Европске комисије 2004. године оснива се Центар за ласерску микроскопију (руководилац проф. Павле Анђус), као научна база Катедре у којој се веома успешно реализују истраживања из области ћелијске неуробиологије. После академика Радослава Анђуса Катедром руководе проф. Мира Пашић (1979-1993), проф. Павле Анђус (1993-1994, 1997-2000, 2003-2006) доцент Всеволод Рајевски (1994.), проф. Јово Мартиновић (1994-1997), проф. Мирјана Стојиљковић (2000-2003), проф. Надежда Недељковић (2006-2012) и доцент Мирослав Живић (2012-).  












МАТЕРИЈАЛИ




Универзитет у Београду
Биолошки факултет
Адреса: Студентски трг 16, 11000 Београд
Телефон: 011 2186 635
Факс: 011 2638 500
E-mail: dekanat@bio.bg.ac.rs
Copyright © 1873 - 2018 Биолошки факултет Универзитет у Београду