СРП - SRP - ENG
пријава: сервиси / webmail
претрага:
logo univerziteta
logo fakulteta
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
naslovna slika

КАТЕДРА ЗА ЕКОЛОГИЈУ И ГЕОГРАФИЈУ БИЉАКА

НАСТАВНИЦИ:

Др Дмитар Лакушић, редовни професор
Др Слободан Јовановић, ванредни професор
Др Тамара Ракић, ванредни професор
Др Марко Сабовљевић, ванредни професор
Др Јасмина Шинжар Секулић, ванредни професор
Др Гордана Томовић, ванредни професор
Др Маја Лазаревић, доцент

САРАДНИЦИ:

Томица Мишљеновић, асистент
Ивана Живковић, стручни сарадник у настави

ОСТАЛИ:


Др Ксенија Јаковљевић, научни сарадник
Др Ивана Јанковић, истраживач сарадник
Др Ева Кабаш, научни сарадник
Др Невена Кузмановић, научни сарадник
Др Јована Пантовић, истраживач сарадник
Милијана Прица, истраживач приправник
Владан Ђорђевић, истраживач сарадник
Сања Ђуровић, истраживач сарадник

Мада је Катедра формално основана тек 1972. године, зачетницима фитеокологије и фитогеографије на Биолошком факултету могу се сматрати основачи природних наука у Србији, академици Јосиф Панчић (1814-1888) и Недељко Кошанин (1874 - 1934).

Одмах по завршетку Другог светског рата, уводе се два нова предмета: Фитогеографија и Екологија биљака. Први је реализовао Проф. Љубиша Глишић, а други академик Стеван Јаковљевић. Од 1956. ова два предмета се спајају у један, под називом: Екологија и географија биљака. Његову реализацију тада преузима Проф. Милорад М. Јанковић, који 1972. године и формално оснива Катедру за екологију и географију биљака. Од тада, па све до одласка у пензију 1990. године, проф. Јанковић руководи Катедром и интензивно ради на њеном даљем развоју. Практична настава из предмета Екологија и географија биљака се уводи 1959. године, а у њеној реализацији на почетку учествујe Радоје Богојевић. Kасније, у практичну наставу се укључују и Бранка Стевановић (1970) и Владимир Стевановић (1974). Од 1990. године, Проф. Владимир Стевановић преузима руковођење Катедром и заједно са Проф. Бранком Стевановић даје огроман допринос њеном даљем развоју и унапређивању.

Данас је на Катедри запослено 7 наставника, 6 истраживача ангажованих преко основних пројеката Министарства и један стручни сарадник у настави. Наставници и сарадници на Катедри тренутно учествују у реализацији наставе из 35 предмета, и то: 10 обавезних на три модула основних академских студија Биологије; 4 обавезна и 7 изборних на два модула дипломских академских студија Екологије; и 3 обавезна и 11 изборних курсева на два модула докторских студија Еkологије.

Основни правци научног рада Катедре су усмерена на:

А) истраживање флоре васкуларних биљака и бриофита Балканског полуострва као најважнијег центра биодиверзитета биљног света у Европи. У оквиру овог правца истраживања посебна пажња је посвећена комплексној композицији флорних елемената различитог порекла, старости и распрострањења, као и центрима биљног диверзитета и законитостима просторне дистрибуције диверзитета врста и заједница;

Б) истраживање филогенетских односа и филогеографске историје таксономски комплексних агрегата и родова у оквиру којих се међу сестринским врстама, још увек налазе бројни «скривени» таксони. Посебна пажња је усмерена ка истраживању алопатричке специјације, хибридизације и формирању полиплоидних линија. Примена модерних кариолошких, цитогенетичких, молекуларних и статистичких техника омогућава да се разјасне филогенетски односи међу блиско сродним врстама и да се сагледа сложена филогеографска историја истраживаних група;

Ц) истраживање еколошких адаптација биљака, које се испољавају на физиолошком и структурном нивоу. Овај морфолошко-физиолошки аспект диверзитета биљног света се, пре свега, огледа кроз изузетно комплексну композицију животних форми и адаптивних типова биљака које изграђују флору Балканског подручја. Највећи део истраживања у овој области је оријентисан ка откривању и описивању физиолошких и структурних механизама еколошких адаптација биљака, нарочито оних који се односе на преживљавање у екстремним условима стреса;

Д) истраживање диверзитета вегетације као веома значајног аспекта биљног биодиверзитета Србије и Балканског полуострва. Прикупљање и нумеричке анализе фитоценолошких података, фитоценолошке ревизије и картирање вегетације одабраних региона применом ортофото снимака и ГИС технологија, основне су активности у овом правцу истраживања; и

Е) истраживања везана за заштиту биодиверзитета. У оквиру ових истраживања највећа пажња се посвећује процени угрожености одабраних таксона применом класичних IUCN критеријума као и применом молекуларних техника за утврђивање генетичког диверзитета и гентичке структуре популација. Такође, део активности је усмерен ка Ex situ конзервацији и реинтродукцији угрожених врста на природна природна станишта.












МАТЕРИЈАЛИ




Универзитет у Београду
Биолошки факултет
Адреса: Студентски трг 16, 11000 Београд
Телефон: 011 2186 635
Факс: 011 2638 500
E-mail: dekanat@bio.bg.ac.rs
Copyright © 1873 - 2018 Биолошки факултет Универзитет у Београду