Спецификација предмета за књигу предмета | ||||||||||
Студијски програм | Биологија | |||||||||
Изборно подручје (модул) | Примењена генетика | |||||||||
Врста и ниво студија | Мастер академске студије, II ниво | |||||||||
Назив предмета | Принципи генетичких истраживања сложених особина | |||||||||
Наставник (за предавања) | Марина М. Стаменковић-Радак, Софија Б. Павковић-Лучић | |||||||||
Наставник/сарадник (за вежбе) | 0 | |||||||||
Наставник/сарадник (за ДОН) | Марина М. Стаменковић-Радак, Софија Б. Павковић-Лучић | |||||||||
Број ЕСПБ | 6 | Статус предмета (обавезни/изборни) | обавезни | |||||||
Услов | ||||||||||
Циљ предмета |
Усвајање савремених сазнања о генетичким приступима и методама истраживања сложених особина, посебно код човека. | |||||||||
Исход предмета |
Студент разликује мултифакторијски однос генотипа и фенотипа сложених особина од једноставно детерминисаних менделовских. Способан је да теоретски примени одговарајуће генетичке приступе и методе у задатом проблему испољавања особине у родословима и популацији. Уме да протумачи вероватноћу ризика за настанак неког поремећаја зависно од резултата и методе студије. | |||||||||
Садржај предмета | ||||||||||
Теоријска настава |
Појам сложеног фенотипа – «неменделовске особине» и њихово наслеђивање. Полигено наслеђивање и интеракција са средином. Генетичка хетерогеност у испољавању особине.Узрочност испољавања и вероватноћа испољавања особина. Основни дизајн истраживања сложених особина и обољења у хуманим популацијама. Квантитативно генетички притуп; одређивање коефицијента херитабилности и анализа компоненти фенотипске и генетичке варијабилности сложених особина. Генетички маркери и употреба у одређивању локуса за сложене особине. Породичне студије везаности. Популационе студије асоцијација широм генома.Неравнотежа везаности у популацијама као метод истраживања генетичке детерминације сложених особина. Појам хаплотипа и мапирање генома човека. Понашање као сложен фенотип; генетичка условљеност понашања животиња и човека. Типови и дизајнирање експеримената у генетици понашања. | |||||||||
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | Метод родослова у добијању информација и мапирању локуса за сложене особине.Рекомбинације, мапирање QTL. Вероватноћа, процена ризика. Херитабилност, анализа варијансе. Идентичност алела по пореклу, метод шеровања алела. ГВАС каталог - интернет алатке за претраживање података о генетичкој детерминацији сложених поремећаја и обољења. | |||||||||
Литература | ||||||||||
1 | Strachan T. and A Read. 2011. Human molecular genetics.Garland Sci. | |||||||||
2 | Templeton, A. R. 2006. Population Genetics and Microevolutionary Theory. Wiley. | |||||||||
3 | Byron, C. J. and P. Mormède (eds.). 2007. Neurobehavioral Genetics: Methods and Applications. Taylor and Francis. | |||||||||
4 | Анђелковић, М. И М. Стаменковић-Радак 2013. Гени у популацијама. Биолошки факултет, Београд. | |||||||||
5 | Kim, Y-K. 2009. Handbook of Behavior Genetics. Springer | |||||||||
6 | Plomin, R., J. C. DeFries, V. S. Knopik, J. M. Neiderhiser. 2013. Behavioral Genetics. Worth Publishers, New York. | |||||||||
Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||||||||
Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови | ||||||
2 | 1 | |||||||||
Методе извођења наставе |
Предавања. Домаћи задаци са проблемима за решавање. Дискусија на основу одабраних научних радова везаних за пређено градиво, са структуираним питањима која помажу да се лакше разумеју циљеви, методе и резултати. Писање и одбрана семинарског рада. | |||||||||
Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||||||||
Предиспитне обавезе | поена | Завршни испит | поена | |||||||
активност у току предавања |
10 | писмени испит | ||||||||
практична настава | усмени испит | 40 | ||||||||
колоквијуми | 20 | |||||||||
семинари | 30 | |||||||||