Спецификација предмета за књигу предмета | ||||||||||
Студијски програм | Биологија | |||||||||
Изборно подручје (модул) | Молекуларна биологија и физиологија | |||||||||
Врста и ниво студија | Основне академске студије, II ниво | |||||||||
Назив предмета | Физичка хемија | |||||||||
Наставник (за предавања) | Радмила В. Херцигоња | |||||||||
Наставник/сарадник (за вежбе) | Нада С. Бошњаковић-Павловић; Александра А. Павићевић | |||||||||
Наставник/сарадник (за ДОН) | ||||||||||
Број ЕСПБ | 5 | Статус предмета (обавезни/изборни) | обавезни | |||||||
Услов | ||||||||||
Циљ предмета |
Циљ предмета је да студенти на концептима хемије, физике и математике стекну знања о структури, особинама и трансформацијама материје на молекулском нивоу. | |||||||||
Исход предмета |
Исход предмета је да знања стечена на овом предмету послуже студентима као основ за даље стицање знања из биолошких наука. | |||||||||
Садржај предмета | ||||||||||
Теоријска настава |
Радиохемија:радиоактивност; билошки ефекат зрачења;примена радиоизотопа у биологији. Молекулска спектрохемија: ИЦ спектри; УВ апсорпциони спектри молекула; флуоресцентни и фосфоресцентни спектри молекула; Раманови спектри; изучавање структуре нуклеинских киселина и протеина на основу њихових молекулских спектара. Термодинамика: први закон термодинамике, унутрашња енергија, топлота и рад; порекло топлоте реакције; други закон термодинамике, ентропија; спонтаност хемијских реакција; Helmholtz-ова и Gibbs--ова слободна енергија, критеријум спонтане промене; хемијски потенцијал; константа равнотеже реакције. Електрохемија: електродни потенцијал; Nernst-ова једначина електродног потенцијала; биолошке оксидо-редукционе реакције; термодинамичке величине галванских ћелија; концентрационе галванске ћелије; мембрански потенцијал. Хемијска кинетика: брзина хемијских реакција; теорија прелазног стања; катализа, хомогена и хетерогена; кинетика реакција катализованих ензимом; Michaelis-Menten-ов механизам ензимске кинетике. | |||||||||
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | Мерење pH, проводљивости и садржаја кисеоника у узорцима воде; Одређивање непознате концентације раствора применом Ламбер- Беровог закона; Одређивање моларне масе криоскопском методом; Одређивање топлоте растврања; Одређивање константе брзине хемијске реакција. | |||||||||
Литература | ||||||||||
1 | Радак, В. (1985). Курс физичке хемије за биологе, Факултет за физичку хемију, Београд. | |||||||||
2 | Холцлајтнер-Антуновић, И. (2012). Општи курс физичке хемије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. | |||||||||
3 | Atkins, P.W. (2010). Physical Chemistry, Oxford University Press. | |||||||||
4 | ||||||||||
5 | ||||||||||
Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||||||||
Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови | ||||||
2 | 2 | |||||||||
Методе извођења наставе |
Предавања, консултације, наставни колоквијум, колквијуми на вежбама и експерименталне вежбе | |||||||||
Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||||||||
Предиспитне обавезе | поена | Завршни испит | поена | |||||||
активност у току предавања |
5 | писмени испит | 30 | |||||||
практична настава | 5 | усмени испит | 40 | |||||||
колоквијуми | 20 | |||||||||
семинари | ||||||||||