| Спецификација предмета за књигу предмета | ||||||||||
| Студијски програм | Биологија | |||||||||
| Изборно подручје (модул) | Биологија | |||||||||
| Врста и ниво студија | Основне академске студије, I ниво | |||||||||
| Назив предмета | Физиологија растења и развића биљака | |||||||||
| Наставник (за предавања) | Анета Д. Сабовљевић; Златко С. Гиба; Ивана Ч. Драгићевић; Душица А. Јаношевић; Тијана Н. Цветић Антић. | |||||||||
| Наставник/сарадник (за вежбе) | Анета Д. Сабовљевић; Милорад М. Вујичић; | |||||||||
| Наставник/сарадник (за ДОН) | / | |||||||||
| Број ЕСПБ | 6 | Статус предмета (обавезни/изборни) | обавезни | |||||||
| Услов | Динамичка биохемија, Физиологија биљака. | |||||||||
| Циљ предмета |
Циљ курса је стицање детаљнијих знања о процесима растења и развића биљака, хормоналној хомеостази, интегративном аспекту функционисања биљних организама и интеракцијама са спољашњом средином, са посебним освртом на улогу светлости. | |||||||||
| Исход предмета |
Курс обезбеђује основу за праћење предавања на курсевима из области молекуларне биологије биљака, екологије биљака и припрема студенте за истраживачки, експериментални рад из области физиологије биљака. Стечена знања имају примену у култури биљних ћелија, ткива и органа, генетичком инжењерству и биотехнологији. | |||||||||
| Садржај предмета | ||||||||||
| Теоријска настава |
Хормонална контрола растења и морфогенезе
биљака. Фитохормони: подела, структура, биосинтеза, метаболизам, одржавање
хормоналне хомеостазе, транспорт и физиолошки ефекти. Ауксини, Цитокинини,
Гиберелини, АБА и сродна једињења, Етилен, Јасмонати, Брасиностероиди,
Салицилна киселина, Олигосахарини, Полиамини, Полипептиди. Хормонална
контрола деобе и диференцијације ћелија. Молекуларни аспекти деловања
фитохормона: рецептори, трансдукција сигнала у биљној ћелији, активација
гена. Светлосна контрола растења и морфогенезе. Фитохром. Криптохром и
специфични ефекти плаве светлости. Молекуларни механизам деловања светлости.
Утицај светлости на експресију гена. Клијање семена, Дорманција и прекидање
дорманције. Цветање и фотопериодизам; Вернализација; Хормонална регулација
цветања; Генетичка детерминација пола; Контрола цветања на молекуларном
нивоу. Развиће плода и семена; Сенесценција и период мировања; Метаболизам и
експресја гена у сенесценцији. Абсцисија. Покрети биљних органа. Физиологија
стреса. Развиће биљака под стресним условима: Физиолошке адаптације на
абиотички и биотички стрес. Молекуларни и биохемијски механизми одбране биљне
ћелије од стреса. Хормони стреса. Морфогенеза биљака in vitro. Генетичке трансформације и биотехнологија: Трансфер гена – поступак од кључног значаја у експерименталној физиологији; Трансформација биљака; Селекција; Праћење генске експресије. |
|||||||||
| Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | Експеримент у физиологији биљака (дизајн
експеримента, поставка нулте хипотезе). Прављење разблажења хормона и других
раствора.Одређивање зоне издуживања корена и стабла; Одређивање волумена и
укупне активне површине корена; Испитивање вијабилностии клијавости поленовог
зрна. Улога ауксина у ожиљавању стаблових резница; Ефекат ауксина у апикалној доминацији; Ефекат цитокинина на ретенцију хлорофила – кинетин тест. Обрада резултата добијених поставком на вежби 3; Улога гиберелина у клијању семена жита-ендосперм тест. Улога апсцисинске киселине у процесу транспирације – транспирациони биотест. Утицај светлости на клијање семена; Ефекат светлости и гиберелина на клијање семена. Обрада резултата добијених поставком на вежби 6; Одређивање животне способности семена методом бојења; Тетразолијум тест – испитивање клијавости семена. Утицај степена бубрења на клијање семена; Утицај температуре на клијање семена; Утицај кисеоника на клијање семена; Клијање семена у растворима осмотикума. Обрада резултата добијених на вежби 8; Улога дужине дана и егзогено додатих гиберелина на морфогенезу и цветање спанаћа; Поставка експеримента – гајење биљака у стресним условима (биљни материјал потребан за извођење вежбе 11 и 13). Обрада резултата добијених на вежби 9; Биљни покрети – Гравитропизам и гравитропска реакција; Фототропизам и фототропска реакција; Сеизмонастијски покрети код Мimosa pudica. Секундарни метаболизам – Спектрофотометријско одређивање количине укупних флавоноида у третираним биљкама; Мерење садржаја аскорбинске киселине код третираних биљака. Уклањање реактивних облика кисеоника – квалитативно и квантитаивно доказивање присуства каталаза у биљном ткиву. Зависност активности каталазе од концентрације водоникових јона. Испитивање утицаја водног дефицита на растење и развиће биљака грашка – одређивање садржаја пролина нинхидринском методом; Одређивање релативног садржаја воде у биљном ткиву; Испитивање утицаја ниских температура на растење и развиће биљака – заштитно деловање шећера при ниским температурама; Испитивање утицаја интензитета светлости на концентрацију фотосинтетичких пигмената. In vitro култура биљних ћелија и ткива; Трансформација биљних ћелија бактериjом Аgrobacterium tumefaciens. |
|||||||||
| Литература | ||||||||||
| 1 | Нешковић, М., Коњевић, Р. и Ћулафић, Љ. (2010). Физиологија биљака. Београд: ННК-Интернационал | |||||||||
| 2 | Taiz, L., Zeiger, E., Moller, I.M. & Murphy, A. (2015). Plant Physiology and Development. Sunderland, Massachusetts: Sinauer Associates Inc. Publishers. | |||||||||
| 3 | Стикић, Р., Јовановић, З. (2012). Физиологија стреса биљака. Уиверзитет у Београду, Пољопривредни факултет. | |||||||||
| 4 | ||||||||||
| 5 | ||||||||||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||||||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови | ||||||
| 3 | 2 | 0 | / | |||||||
| Методе извођења наставе |
теоријска предавања, експерименталне вежбе | |||||||||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||||||||
| Предиспитне обавезе | поена | Завршни испит | поена | |||||||
| активност у току предавања |
/ | писмени испит | / | |||||||
| практична настава | / | усмени испит | 50 | |||||||
| колоквијуми | 50 | |||||||||
| семинари | / | |||||||||