| Спецификација предмета за књигу предмета | ||||||||||
| Студијски програм | Биологија | |||||||||
| Изборно подручје (модул) | Екологија | |||||||||
| Врста и ниво студија | Основне академске студије, I ниво | |||||||||
| Назив предмета | Историја биолошких наука | |||||||||
| Наставник (за предавања) | Јелена Д Ђорђевић, Биљана Стојковић, Слободан E Макаров | |||||||||
| Наставник/сарадник (за вежбе) | ||||||||||
| Наставник/сарадник (за ДОН) | ||||||||||
| Број ЕСПБ | 5 | Статус предмета (обавезни/изборни) | Изборни | |||||||
| Услов | ||||||||||
| Циљ предмета |
Циљ курса је да студенти разумеју начине на које се конструишу системи научног објашњења (научне теорије) кроз развој биологије као науке, од античких времена до данас, као и утицаје биолошких знања на људско друштво. | |||||||||
| Исход предмета |
Студенти ће бити оспособљени да анализирају повезаност између различитих научних хипотеза и утицаје нових сазнања на модификовање научних концепција, као и да критички и аргументовано вреднују идеје које су се појављивале током историје биолошке науке. | |||||||||
| Садржај предмета | ||||||||||
| Теоријска настава |
1. Најраније идеје о месту животиња у природи (митови и филозофија древних народа); 2. Месопотамија и стари Египат (први кораци у медицини код Сумера и старих Египћана) 3. Хипократ (утемељивач медицине као природне науке раздвојене од религије, магије и апстрактне филозофије); 4. Аристотел (најранија запажања о аналогијама и хомологијама органа, дефинисање разлика унутар животињског света, концепт врсте); 5. Римски период (дела Лукреција, Плинија и Галена, прогрес у анатомији, физиологији, концепти о природи и пореклу маринских организама); 6. Средњи век и ренесанса (време предрасуда, а затим процват у физиологији и анатомији, прве микрографије); 7. XVIII век (почеци таксономије, Карл Лине и његов значај за биологију, почетак развоја модерне физиологије); 8. Ламарк (значај нижих животињских група, постепено усавршавање грађе организма, генеалогија животињског царства, порекло човека); 9. Развој зоолошке систематике кроз XVIII и XIX век. Напредак у анатомији, физиологији и ембриологији. Теорија ћелије и настанак јединке; 10. Чарлс Дарвин и утицај новог концепта врсте на зоологију; 11. XX век и развој генетике. Менделова истраживања; 12. Физиологија стреса; Иван Ђаја поставља темеље физиологије у Србији и целој југоисточној Европи; 13. Откриће секундарне структуре молекула ДНК, као почетак развоја молекуларне биологије. 14. Историјске перспективе истраживања биолошких макромолекула од развоја технологије рекомбиноване ДНК до секвенцирања генома човека. 15. Хекелова дефиниција екологије од XIX века до данас - развој концепта еколошких хијерархија. 17. Индустријско доба и заштита животне средине. 18. Одрживи развој - магија, мит или наука? | |||||||||
| Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | ||||||||||
| Литература | ||||||||||
| 1 | Sapp J (2003) Genesis: The evolution of biology, Oxford University Press, New York, 1-347. | |||||||||
| 2 | McBirney A (translator), Cook S & Retallack G (annotators) (2009) The Philosophy of Zoology Before Darwin. A Translated and Annotated Version of the Original Text by Edmond Perrier, Springer, 1-266. | |||||||||
| 3 | Serafini A (2001) The epic history of biology, Perseus Publishing, 1-377. | |||||||||
| 4 | Morange M (1998) A history of molecular biology, Harvard University Press, 1-339. | |||||||||
| 5 | ||||||||||
| Садржај предмета | ||||||||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови | ||||||
| 3 | 1 | |||||||||
| Методе извођења наставе |
||||||||||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||||||||
| Предиспитне обавезе | поена | Завршни испит | поена | |||||||
| активност у току предавања |
30 | писмени испит | 70 | |||||||
| практична настава | усмени испит | |||||||||
| колоквијуми | ||||||||||
| семинари | ||||||||||