Спецификација предмета за књигу предмета | ||||||||||
Студијски програм | Биологија | |||||||||
Изборно подручје (модул) | Молекуларна биологија и физиологија | |||||||||
Врста и ниво студија | Основне академске студије, I ниво | |||||||||
Назив предмета | Историја биолошких наука | |||||||||
Наставник (за предавања) | Јелена Ђорђевић, Биљана Стојковић, Слободан Макаров, Пеђа Јанаћковић | |||||||||
Наставник/сарадник (за вежбе) | ||||||||||
Наставник/сарадник (за ДОН) | ||||||||||
Број ЕСПБ | 5 | Статус предмета (обавезни/изборни) | Изборни | |||||||
Услов | ||||||||||
Циљ предмета |
Циљ курса је да студенти разумеју начине на које се конструишу системи научног објашњења (научне теорије) кроз развој биологије као науке, од античких времена до данас, као и утицаје биолошких знања на људско друштво. | |||||||||
Исход предмета |
Студенти ће бити оспособљени да анализирају повезаност између различитих научних хипотеза и утицаје нових сазнања на модификовање научних концепција, као и да критички и аргументовано вреднују идеје које су се појављивале током историје биолошке науке. | |||||||||
Садржај предмета | ||||||||||
Теоријска настава |
1. Почеци - рана историја ботанике у античко доба. Ботаника у средњем веку, ренесанси и хербалисти. Ботаника у 17. и 18. веку (основа систематике). 2. Структурна истраживања биљака и концепт смене генерација (фаза). Ћелијска теорија и историја проучавања фотосинтезе. 3. Ботаника 19 и 20 века и савремена ботаника (фитохемија и молекуларна ботаника). 4. Најраније идеје о месту животиња у природи (митови и филозофија древних народа);5. Месопотамија и стари Египат (први кораци у медицини код Сумера и старих Египћана) 6. Хипократ (утемељивач медицине као природне науке раздвојене од религије, магије и апстрактне филозофије); 7. Аристотел (најранија запажања о аналогијама и хомологијама органа, дефинисање разлика унутар животињског света, концепт врсте); 8. Римски период (дела Лукреција, Плинија и Галена, прогрес у анатомији, физиологији, концепти о природи и пореклу маринских организама); 9. Средњи век и ренесанса (време предрасуда, а затим процват у физиологији и анатомији, прве микрографије); 10. XVIII век (почеци таксономије, Карл Лине и његов значај за биологију, почетак развоја модерне физиологије); 11. Ламарк (значај нижих животињских група, постепено усавршавање грађе организма, генеалогија животињског царства, порекло човека); 12. Развој зоолошке систематике кроз XVIII и XIX век. Напредак у анатомији, физиологији и ембриологији. Теорија ћелије и настанак јединке; 13. Чарлс Дарвин и утицај новог концепта врсте на зоологију; 14. XX век и развој генетике. Менделова истраживања; 15. Физиологија стреса; Иван Ђаја поставља темеље физиологије у Србији и целој југоисточној Европи; 16. Откриће секундарне структуре молекула ДНК, као почетак развоја молекуларне биологије. 17. Историјске перспективе истраживања биолошких макромолекула од развоја технологије рекомбиноване ДНК до секвенцирања генома човека. | |||||||||
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | ||||||||||
Литература | ||||||||||
1 | Sapp J (2003) Genesis: The evolution of biology, Oxford University Press, New York, 1-347. | |||||||||
2 | McBirney A (translator), Cook S & Retallack G (annotators) (2009) The Philosophy of Zoology Before Darwin. A Translated and Annotated Version of the Original Text by Edmond Perrier, Springer, 1-266. | |||||||||
3 | Serafini A (2001) The epic history of biology, Perseus Publishing, 1-377. | |||||||||
4 | Morange M (1998) A history of molecular biology, Harvard University Press, 1-339. | |||||||||
5 | ||||||||||
Садржај предмета | ||||||||||
Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови | ||||||
3 | 1 | |||||||||
Методе извођења наставе |
||||||||||
Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||||||||
Предиспитне обавезе | поена | Завршни испит | поена | |||||||
активност у току предавања |
30 | писмени испит | 70 | |||||||
практична настава | усмени испит | |||||||||
колоквијуми | ||||||||||
семинари | ||||||||||