Спецификација предмета за књигу предмета | ||||||||||
Студијски програм | Биологија | |||||||||
Изборно подручје (модул) | Биологија, Екологија, Молекуларна биологија и физиологија | |||||||||
Врста и ниво студија | Основне академске студије, I ниво | |||||||||
Назив предмета | Општа хемија | |||||||||
Наставник (за предавања) | Илија Д. Брчески; Весна Б. Медаковић | |||||||||
Наставник/сарадник (за вежбе) | Јелена М. Андрић; Дубравка З. Војислављевић-Василев; Марко Ж. Јеремић; Јелена З. Стевановић. | |||||||||
Наставник/сарадник (за ДОН) | ||||||||||
Број ЕСПБ | 6 | Статус предмета (обавезни/изборни) | обавезни | |||||||
Услов | нема | |||||||||
Циљ предмета |
Успостављање темеља за разумевање и примену основних хемијских закона, као и за разумевање структуре и реактивности хемијских једињења. У току усвајања градива студенти би требали стећи општа знања и вештине на којима се заснива већина егзактног и квантитативног изучавања у хемијској науци. Студенте треба научити како да опишу и разликују факторе који утичу на својства хемијских супстанци и њихову реактивност, с посебним освртом на примену у биолошким системима. Решавањем рачунских задатака и радом у лабораторији студенти ће бити у могућности да дефинишу и анализирају физичко-хемијске величине и једначине те да развију осећај о износу тих величина, као и да савладају основне технике рада у лабораторији. | |||||||||
Исход предмета |
Студент је оспособљен да развије аналитичко размишљање у решавању хемијских проблема, обави све врсте прорачуна у лабораторији, предвиди и анализира ток хемијских реакција, примени основне хемијске принципе и законитости за разумевање хемијских процеса у хемијским, биохемијским и биолошким системима, самостално планира и организује рад у лабораторији, примени стечена знања за студије на вишим годинама. | |||||||||
Садржај предмета | ||||||||||
Теоријска настава |
1. Хемија као наука. Кратка историја хемије.
Супстанца, елемент, једињење. 2. Основни хемијски закони. Закони сједињавања по маси. Релативна атомска и молекулска маса. 3. Идеални и реални гасови. Закони сједињавања по запремини. 4. Атомски модели, Радерфордов и Боров атомски модел. Сомерфилдова допуна. Електронска структура атома. Квантни број. 5. Таласна и честична природа материје. Улога језгра у хемији. Радиоактивност и примена. 6. Хемијска веза - јонска веза. 7. Електронска конфигурација и Периодни систем елемената. Хемијска веза - ковалентна веза. 8. Lewis-ове структурне формуле. Геометрија молекула - VSEPR модел. 9. Међумолекулске интеракције. Раствори и особине раствора. Колигативне особине раствора. 10. Хемијске реакције. Брзина хемијске реакције. 11. Хемијска равнотежа. Равнотеже у растворима електролита. 12. Енергетске промене код хемијских реакција. 13. Комплексна једињења. 14. Колоидно-дисперзни системи. |
|||||||||
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | 1. Електролитичка дисоцијација. Киселине, базе,
соли и оксиди. 2. Раствори. 3. Колоидно-дисперзни системи. 4. Брзина хемијске реакције и хемијска равнотежа. 5. pH вредност, пуфери. 6. Комплексна једињења. 7. Оксидо-редукциони процеси. 8. Одбрана вежби. |
|||||||||
Литература | ||||||||||
1 | Иван Филиповић, Стјепан Липановић "Опћа и анорганска кемија, I део", Школска књига, Загреб | |||||||||
2 | Theodore E. Brown, H. Eugene LeMay, Bruce E. Bursten, Catherine Murphy, Patrick Woodward, Matthew E. Stoltzfus, “Chemistry: The Central Science (13th Edition)“ | |||||||||
3 | ||||||||||
4 | ||||||||||
5 | ||||||||||
Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||||||||
Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови | ||||||
2 | 2 | |||||||||
Методе извођења наставе |
Теоријске (предавања) и експерименталне (лабораторијске вежбе) | |||||||||
Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||||||||
Предиспитне обавезе | поена | Завршни испит | поена | |||||||
активност у току предавања |
писмени испит | 60 | ||||||||
практична настава | 20 | усмени испит | ||||||||
колоквијуми | 20 | |||||||||
семинари | ||||||||||