Спецификација предмета за књигу предмета
Студијски програм  Биологија
Изборно подручје (модул) Молекуларна биологија и физиологија
Врста и ниво студија Основне академска студије, I ниво
Назив предмета Системска биологија
Наставник (за предавања) Мирослав Ж. Живић, Марко Ј. Ђорђевић
Наставник/сарадник (за вежбе) Мирослав Ж. Живић, Марко Ј. Ђорђевић
Наставник/сарадник (за ДОН)  
Број ЕСПБ 6 Статус предмета (обавезни/изборни) обавезни
Услов Општа физиологија, Биофизичке основе опште физиологије
Циљ
предмета
Упознавање студената са синтетичким приступом у изучавању физиолошких процеса и значајем биофизичког приступа и математичког моделовања као основних алата који омогућавају квантитативно описивање сложених физиолошких феномена.
Исход
предмета
Студент дефинише појам система. Студент објашњава разлике у аналитичком и синтетичком приступу проучавању физиолошких процеса. Студент повезује различите типове математичких модела са различитим нивоима сложености физиолошких процеса. Студент категорише различите типове регулације према степену пригушења физиолошких процеса. Студент заступа став о утемељености свих животних процеса на основним законим а природе. Студент користи софтверске пакете Матлаб и Симулинк за моделовање физиолошких процеса који се описују линеарним диференцијалним једначинама првог и другог реда.
Садржај предмета
Теоријска
настава
Системска биологија, развој, појам и значај. Математичко моделовање у системској биологији, значај и методе. Решење линеарне диференцијалне једначине првог реда, временска константа. Преглед решења линеарне диференцијалне једначине другог реда, количник пригушења и природна кружна фреквенција. Непригушени, потпригушени, критично пригушени и препригушени системи појам и примери. Преносне функције, појам, значај и примена у системској биологији. Контролни системи, појам, врсте и примена у системској биологији. Позитивна и негативна повратна спрега. Алостерија, кооперативност и динамика регулаторних процеса. Осцилаторни процеси и фреквенцијска анализа, појам, механизми и примена у системској биологији.  Осцилаторни системи, регулација експресије гена. Одељачка анализа, појам и алати. Једнокоморни систем, појам, математички модел, примери.  Двокоморни систем, појам. Математички модели кратенарног, мамиларног и затвореног двокоморног система са  примерима. Трокоморни систем, појам, математички модел, примери. 
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) Решавање системске једначине првог реда коришћењем Лапласових трансформација. Упознавање са програмским пакетима МАТЛАБ и Симулинк. Израда математичког модела за систем првог реду у Симулинку. Решавање системске једначине другог реда. Израда математичког модела за систем другог реда у Симулинку. Израда модела у Симулинку за брзи хоризонтални покрет ока. Израда модела у Симулинку за интеракцију рецептор - лиганд.  Уношење података у МАТЛАБ и коришћење "Curve fitting tool-а"; одређивање Хилове константе. Процесовање транскрипта, у CRISPR/Cas системима: моделовање кинетичким једначинама и налажење стабилног стања. Примена статистичке механике на моделовање транскрипционе активности гена. Моделовање транскрипционе активности RC гена и фитовање експерименталних података. Моделовање транскрипционе активности за мутиране промоторе и фитовање експерименталних података. Моделовање динамике експресије RC система и налазење стабилног стања. Рачунске вежбе.
Литература
1 Анђус, Р.К. (2006). Општа физиологија и биофизика. Модул 12: Принципи системске анализе. Београд: Центар за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду, Биолошки факултет Универзитета у Београду.
2 Philips, R., Kondev, J. & Teriot, J. (2009). Physical Biology of the Cell. London and New York: Gerland Science.
3 Cobelli, C &Carson, E (2008). Introduction to modeling in physiology and medicine. Amsterdam: Academic Press
Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године
Предавања Вежбе ДОН Студијски истраживачки рад Остали часови
2 2      
Методе
извођења
наставе
Предавања, моделовање биолошких процеса у програмским пакетима Матлаб и Симулинк, рачунске вежбе, колоквијуми, испит. Предавања и вежбе су тесно инегрисани јер се принери теоријских концепата развијених на предавањима на вежбама моделују.
Оцена знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена
активност у току
предавања
  писмени испит  
практична настава   усмени испит 50
колоквијуми 50    
семинари