Контрола биљних болести, које су одговорне за губитак најмање 20% произведене хране у свету, неопходна је за одржавање производње и квалитета усева широм света. Растуц́а забринутост за безбедну и нутритивно обогаћену храну, омогућила је продорност биођубривима и биопестицидима, као алтернативу савременој одрживој пољопривреди. Данас смо сведоци да лака употреба хемијских пестицида утиче на контаминацију животне средине и накупљање остатака у ланцу исхране, појаву отпорних патогених сојева, као и на друштвене, економске и здравствене проблеме на глобалном нивоу. Данас су 152 земље ратификовале Стокхолмску конвенцију у настојању да смање штетни утицај пестицида и других хемикалија на животну средину и здравље људи. Примена интегрисаног управљања усевима, која подразумева комбиновану контролу употребе микробијалних агенаса (биопестицида и биођубрива/биоремедијатора) заједно са модификованим пољопривредним методама (попут плодореда, међукултура и покровних усева), праксама очувања земљишта и воде, могла би да смањи употребу хемијских пестицида у апсолутној употреби. Опсежна истраживања микробиома у области структуре и функције биљног микробиома, пионирска истраживања биљно-асоцираних микроба и њихова улога на здравље и продуктивност биљака, као и најсавременије методологије секвенцирања, требало би да обогате наше знање и да обезбеде постепени прелазак из лабораторије на практичну примену у одрживој пољопривреди. Биљни микробиом игра кључну улогу у толеранцији на биоточке и абиотичке факторе стреса, усвајању хранљивих материја и кружењу угљеника и азота. Биотички и абиотички фактори, као и сам генотип биљке су главни организатори структуре микробиома. Позитивне интеракције између биљке и микробиоте помажу биљкама у борби против болести и других еколошких стресова, као и у подстицању раста и производње биомасе. Све у свему, кроз бројне механизме корисни микроби, укључујуц́и антибиозу, производњу токсина и секвестрацију хранљивих материја, директно потискују пролиферацију патогена и симптоме инфекција у биљкама. С друге стране, до унапређења раста биљака може доц́и кроз директну регулацију фитохормонске активности, повец́ањем површине корена и толеранције на болести биљака, инжењерингом ризосфере, производњом сидерофора, солубилизацијом фосфата и производњом активних хемијских сигнала. Паралелно, методе независне од култивације засноване на профилисању маркерских гена или метагенома и секвенцирању целог генома значајно су побољшале свеукупно разумевање микробијалне екологије у биљном окружењу, пружајуц́и увид у микробиолошки начин живота и дешифровање механизама укључених у интеракције са биљкама. Процењује се да до 2050. године светска производња хране мора порасти за преко 60% да би се задовољиле растуц́е потребе за храном. Стога би организовање ове врсте радионице са многим светски познатим искусним истраживачима и представницима компанија у великој мери допунило наше сазнање у разумевању различитих механизама биолошке контроле циљаним микроорганизмима, интеракције домац́ин-микробиом и њихове разноврсности, као и у стицању бољег увида у стратегије управљања и њихову практичну примену у контроли штеточина, пружајуц́и позитиван дугорочни утицај на пољопривредну производњу у земљама у развоју. Идеја о развоју еколошки прихватљивих биођубрива и других пољопривредних биотехнологија, заједно са молекуларним студијама о отпорности биљака на биотички и абиотички стрес, истраживање сигналинга између биљака и бактерија асоцираним са њима, са посебним освртом на појаву фитопатогена биц́е најкарактеристичније активности и исходи радионице.  

Позивамо све људе из области одрживе пољопривреде, биопестицида, биођубрива, биостимуланаса и/или сродних примена истраживања биљног микробиома, изучавања здравља земљишта, а посебно истраживаче у раној каријери и студенте докторских студија да се пријаве за предстојећу радионицу, јер ће се додељивати одређени број ICGEB стипендија за учешће на радионици, а више о самој пријави и условима можете пронаћи на следећем линку:
  https://www.icgeb.org/trends-in-microbial-solutions-workshop-serbia-2023/

Срдачан поздрав,
Др Ивица Димкић
Организатор радионице
ivicad@bio.bg.ac.rs