Контрола биљних болести, које су одговорне за губитак најмање 20% произведене хране у свету, неопходна је за одржавање производње и квалитета усева широм света. Растуц́а забринутост за безбедну и нутритивно обогаћену храну, омогућила је продорност биођубривима и биопестицидима, као алтернативу савременој одрживој пољопривреди. Данас смо сведоци да лака употреба хемијских пестицида утиче на контаминацију животне средине и накупљање остатака у ланцу исхране, појаву отпорних патогених сојева, као и на друштвене, економске и здравствене проблеме на глобалном нивоу. Данас су 152 земље ратификовале Стокхолмску конвенцију у настојању да смање штетни утицај пестицида и других хемикалија на животну средину и здравље људи. Примена интегрисаног управљања усевима, која подразумева комбиновану контролу употребе микробијалних агенаса (биопестицида и биођубрива/биоремедијатора) заједно са модификованим пољопривредним методама (попут плодореда, међукултура и покровних усева), праксама очувања земљишта и воде, могла би да смањи употребу хемијских пестицида у апсолутној употреби. Опсежна истраживања микробиома у области структуре и функције биљног микробиома, пионирска истраживања биљно-асоцираних микроба и њихова улога на здравље и продуктивност биљака, као и најсавременије методологије секвенцирања, требало би да обогате наше знање и да обезбеде постепени прелазак из лабораторије на практичну примену у одрживој пољопривреди. Биљни микробиом игра кључну улогу у толеранцији на биоточке и абиотичке факторе стреса, усвајању хранљивих материја и кружењу угљеника и азота. Биотички и абиотички фактори, као и сам генотип биљке су главни организатори структуре микробиома. Позитивне интеракције између биљке и микробиоте помажу биљкама у борби против болести и других еколошких стресова, као и у подстицању раста и производње биомасе. Све у свему, кроз бројне механизме корисни микроби, укључујуц́и антибиозу, производњу токсина и секвестрацију хранљивих материја, директно потискују пролиферацију патогена и симптоме инфекција у биљкама. С друге стране, до унапређења раста биљака може доц́и кроз директну регулацију фитохормонске активности, повец́ањем површине корена и толеранције на болести биљака, инжењерингом ризосфере, производњом сидерофора, солубилизацијом фосфата и производњом активних хемијских сигнала. Паралелно, методе независне од култивације засноване на профилисању маркерских гена или метагенома и секвенцирању целог генома значајно су побољшале свеукупно разумевање микробијалне екологије у биљном окружењу, пружајуц́и увид у микробиолошки начин живота и дешифровање механизама укључених у интеракције са биљкама. Процењује се да до 2050. године светска производња хране мора порасти за преко 60% да би се задовољиле растуц́е потребе за храном. Стога би организовање ове врсте радионице са многим светски познатим искусним истраживачима и представницима компанија у великој мери допунило наше сазнање у разумевању различитих механизама биолошке контроле циљаним микроорганизмима, интеракције домац́ин-микробиом и њихове разноврсности, као и у стицању бољег увида у стратегије управљања и њихову практичну примену у контроли штеточина, пружајуц́и позитиван дугорочни утицај на пољопривредну производњу у земљама у развоју. Идеја о развоју еколошки прихватљивих биођубрива и других пољопривредних биотехнологија, заједно са молекуларним студијама о отпорности биљака на биотички и абиотички стрес, истраживање сигналинга између биљака и бактерија асоцираним са њима, са посебним освртом на појаву фитопатогена биц́е најкарактеристичније активности и исходи радионице.  

Позивамо све људе из области одрживе пољопривреде, биопестицида, биођубрива, биостимуланаса и/или сродних примена истраживања биљног микробиома, изучавања здравља земљишта, а посебно истраживаче у раној каријери и студенте докторских студија да се пријаве за предстојећу радионицу, јер ће се додељивати одређени број ICGEB стипендија за учешће на радионици, а више о самој пријави и условима можете пронаћи на следећем линку:
  https://www.icgeb.org/trends-in-microbial-solutions-workshop-serbia-2023/

Срдачан поздрав,
Др Ивица Димкић
Организатор радионице
ivicad@bio.bg.ac.rs

Српска академија наука и уметности у сарадњи са Технолошко-металуршким факултетом, Универзитета у Београду, вас позива на другу међународну конференцију "Electron Microscopy of Nanostructures - ELMINA2022", која ће се одржати од 22.8. 2022. до 26.8.2022. у Српској академији наука и уметности.

Више у прилогу. 

Think Green студентски хакатон - отворене пријаве за решавање изазова у области заштите животне средине

Отворене су пријаве за Think Green студентски хакатон у области заштите животне средине који Научно-технолошки парк Београд  (НТП Београд) организује од 13-15. априла 2022. године.

Пријаве су отворене 4. априла 2022. године на ЛИНКУ
  https://docs.google.com/forms/d/1zV0lceBLIYRVXVXefMidl5gVTipat14qtVmX078c5io/viewform?ts=6230b108&edit_requested=true

Више у прилогу. 

21. Европски конгрес херпетолога биће одржан у Београду од 5. до 9. 9. 2022.
Више на сајту конгреса
  https://www.seh-congress-belgrade2022.com/

У Ботаничкој башти, 28.09.2020. године прослављено је 167 година биологије у Србији и дан Биолошког факултета.
Том приликом награђени су најбољи студенти у школској 2019/2020 и то Миодраг Вуковић (Биологија), Урош Булатовић (Молекуларна биологија и физиологија) и Марина Јеловац (Екологија). Студенти Марко Којић и Милена Иванишевић су први дипломирали у својој генерацији. Студент Урош Качаревић је награђен за најбољи научно-истраживачки рад на Универзитету у Београду у области Природно-математичких наука. За најбољи рад младог истраживача на факултету у школској 2019/2020 награђена је Тамара Јанакиев.
За изузетан допринос борби против пандемије Цовид-19 изазване вирусом САРС-Цов-2 награђени су: Милица Михајловић, Сузана Матијашевић, Верица Радојичић, Вања Танасић, Душан Кецкаревић, Марко Андрејевић, Горан Вукотић, Невена Котарац, Милош Бркушанин и Марко Панић. Ангажовањем у радној групи Министарства просвете, науке и технолошког развоја за праћење резултата најновијих научних истраживања везаних за Цовид-19., награђен је Бранко Јовчић. Захвалнице су додељене Центру за хуману молекуларну генетику и Центру за форензичку и примењену молекуларну генетику.
Као иницијатору за лабораторију Ватрено око, посебна захвалница од стране декана проф. др Жељка Томановића и др Јелене Беговић директора ИМГГИ-ја је додељена за Др Радоја Дрманца, молекуларног биолога који живи и ради у САД, бившег студента Биолошког факултета и бившег сарадника Института за молекуларну генетику и генетички инжењеринг.

Другу годину за редом на прослави дана Биолошког факултета додељена је награда

"Академик Милутин Радовановић" за најбољу докторску дисертацију и мастер рад у области Зоологије.

Извештај комисије о добитницима саопштила је проф. др Ана Ивановић.
За најбољу докторску дисертацију награђена је др Ивани Будински , за докторску дисертацију под насловом “Генетичка структура популација средоземног потковичара Rhinolophus euryale Blasius, 1853 у Србији и филогеографија ове врсте на Балканском полуострву”.
Марко Бугарчић, за најбољи мастер рад из области Зоологије, под насловом “Хибридизација великих мрмољака: морфолошка варијабилност и стопе раста”.

Награде је доделио проф. др Зоран Радовановић, син академика Милутина Радовановића.

На дану Биолошког факултета 28.09. 2020. године, пети пут је додељена награда

"СТАНКА РОМАЦ" за најбољу докторску тезу из области Хумане молекуларне гентике или Биомедицине, урађене у институтима и универзитетима у Србији и одбрањене у периоду од 01.08.2019. до 01.08.2020. године.

Добитник је Ања Толић за рад “Функционална анализа интеракција ТЕТ-посредоване оксидације 5-метилцитозина и ПАРП-зависне АДП-рибозилације у процесу деметилације ДНК”.

Награду је испред Фондације "Станка Ромац" доделио проф. др Љубиша Тописировић.

Поводом Дана Универзитета у Београду, додељене су награде студентима генерације. Студенткиња молекуларне биологије Софија Марковић проглашена је студентом генерације Биолошког факултета за школску 2018/2019. годину са просечном оценом 9.97.

У Ботаничкој башти "Јевремовац" на Биолошком факултету, прослављено је 212 година Универзитета у Београду. Ректорка проф. Иванка Поповић доделила је награде студентима генерације Универзитета у Београду. Такође су на свечаној заједничкој седници Сената и Савета Универзитета у Београду додељене титуле изабраним професорима емеритусима. Присутнима се обратио и министар Младен Шарчевић. Прослави су присуствовали декани факултета, директори института, чланови Савета Универзитета у Београду, председник САНУ проф. Владимир Костић, председници универзитетских већа и други гости.

Радионица “Problems and obstacles in geometric morphometrics” са Андреом Кардинијем (Andrea Cardini,Università di Modena e Reggio Emilia, Italy ) као гостујућим предавачем, одржаће се од 21. до 23. 10. 2019. године, у организацији Центра за трансфер знања и иновације.

За даље информације о радионици и начину пријаве видети на
  https://sites.google.com/a/bio.bg.ac.rs/workshop-2019/

Сајам науке 2019. ће се одржати 23. маја у библиотеци Института за зоологију, са почетком у 12 часова.

На овогодишњем Сајму науке теме ће презентовати научници са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Института за примену нуклеарне енергије, Института за мултидисциплинарна истраживања, као и катедре и центри Биолошког факултета.

Након одржаног Сајма науке, ЦНИРС БФ ће расписати Конкурс за израду студентских научно-истраживачких радова, који ће укључивати теме представљене на Сајму науке, а на који ће моћи да се пријаве сви студенти основних академских студија Биолошког факултета.

О свим детаљима ћете бити благовремено обавештени путем студентског сајта, сајта Факултета и Фејсбук странице ЦНИРС БФ као и на самом Сајму науке.

О организацији и раду ЦНИРС БФ можете се информисати на следећем линку:
  http://biolozi.bio.bg.ac.rs/index.php/o-cnirs-u

ПРОГРАМ Сајма науке 2019. можете преузети у прилогу.

Видимо се на Сајму науке!
Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета и
Биолошки факултет Универзитета у Београду
 

Циљ предавања ће бити да учесници науче шта је Data science, где се све може применити, како изгледа посао Data Scientist-а као и како изгледа бизнис аспект овог занимања. На основу стеченог знања, наши полазници ће као завршни испит радити студију случаја који би представљао реалан проблем са којим се компаније сусрећу и који би обухватао све области обрађене на предавањима.
Саопштење за медије је у прилогу.

У току је пријава за учешће у програму “Пионири у пракси” (Pioneers into Practice – PiP), који организује Climate-KIC, организација која носи кључне активности Европске уније у областима заштите животне средине и климатских промена. Програм је намењен тимовима који се баве животном средином, одрживим развојем, борбом против климатских промена и развојем зелене економије.

Учешче у програму доноси:
- Радну праксу у трајању од 4 до 6 недеља у европској компанији или организацији, за коју су покривени трошкови пута, смештаја и боравка;
- Учешће у едукативном програму у Србији (две радионице и онлине тренинг);
- Менторство за унапређење иновативних идеја и вештина;
- Учешће у процесу решавања конкретних изазова из реалног окружења;
- Могућност развоја професионалне мреже.
 
Овим путем Вас позивамо да се пријавите као и да проследите колегама и студентима обавештење о пријави на овај програм.

Пријаве су отворене до 15. априла 2018. на:
  https://pioneers.climate-kic.org/how-to-apply

Више информација о Програму потражите на web адреси
  https://pioneers.climate-kic.org , а за сва додатна питања можете писати на contact@cih.rs.

Центар за трансфер технологије
 Универзитет у Београду
 Обилићев венац 26
 Тел: +381 11 26 22 953
 E-mail: ctt@rect.bg.ac.rs
 Интернет: http://www.ctt.bg.ac.rs
 

Српска академија наука и уметности у сарадњи са Технолошко-металуршким факултетом, Универзитет у Београду, организује међународну конференцију “Electron Microscopy of Nanostructures - ELMINA2018”, која ће се одржати од 27.8.2018. до 29.8.2018. у Свечаној сали Ректората Београдског универзитета.

Како би се омогућило учешће што већем броју младих истраживача, котизације за конференцију неће бити. За више информација посетите:
  http://elmina.tmf.bg.ac.rs

Every year, the Amgen Scholars Program provides 340 selected undergraduate students with the opportunity to engage in a hands-on research experience at many of Europe, USA, and Asia's premier educational institutions - posted on Trialect
( http://r.sib4.trialect.com/track/click/5bcl9um3k9tam4bd ).
Eligible students enrolled at colleges and universities throughout the world may apply.

Stipend, Housing and round-trip travel costs are covered and the amount depends on the host University.

Depending up on where you live, you can apply to the following programs:  
 Amgen Scholars Europe
  ( http://r.sib4.trialect.com/track/click/5bcl9um3l29am4bd )
 Amgen Scholars USA
  ( http://r.sib4.trialect.com/track/click/5bcl9um3lupam4bd )
 Amgen Scholars Worldwide
  ( http://r.sib4.trialect.com/track/click/5bcl9um3mn5am4bd )
 

ПОЗИВ СТУДЕНТИМА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Видиш своју будућу каријеру у развоју нових технологија? Желиш да се информишеш о томе како је радити у сектору иновација? Занима те како изгледа један радни дан у тимовима за развој и истраживање и како се нове идеје спроводе у дела?

Позивамо те на панел дискусију „Иновације — твоја будућа каријера“ која ће се одржати у понедељак, 27.11.2017. године са почетком у 17 часова у просторијама Електротехничког факултета Универзитета у Београду, у слушаоници 59 (приземље).

Са вама ће разговарати представници компанија чланица Научно-технолошког парка Београд који ће говорити о изазовима и предностима рада у области технолошког развоја и иновација.

Научно-технолошки парк Београд (НТП Београд) је основан у партнерству Владе Републике Србије, Града Београда и Универзитета у Београду, у циљу стварања повољног амбијента за трансфер знања, развој нових технологија и комерцијализацију иновација кроз повезивање привреде и науке.  У оквиру НТП Београд послује 57 компанија (startap и растућих технолошко-развојних компанија) у области IT, енергетске ефикасности, IoT, смарт цитиес, пољопривреде и хране и индустријске аутоматизације и мехатронике.

Учесници Панела:

Вељко Радовановић, директор, Logic Bgrd
Саша Миличић, директор, Complus Visual Communication doo
Олгица Михајловић, HR менаџер, NovelIC   
Милица Милутиновић, едитор, MDPI doo
Андријана Предојевић, solution developer, Engineering Balkan doo

Модератор: Ана Јанковић Баровић, Центар за развој каријере Универзитета у Београду.    

Истражи све што те занима у вези са твојом будућом каријером,  сазнај разлоге зашто је сектор развоја иновација место за почетак твоје каријере!

Моле се заинтересовани да се пријаве до недеље, 26.11.2017. у поноћ попуњавањем формулара на линку: https://goo.gl/oTdJv5 . Све пријаве ће бити аутоматски прихваћене. Добродошли!

Панел дискусија представља једну од активности предвиђених уговором о сарадњи Универзитета у Београду и Пословно технолошког инкубатора техничких факултета који је потписан у септембру ове године а чији је предмет, између осталог, већа видљивост и отвореност чланица НТП-а за обављање стручне праксе студената, већа доступност као место запошљавања дипломираних студената, као и веће укључивање у унапређење запошљивости и развој предузетничких вредности студената и дипломираних студената Универзитета.

Летња школа на Универзитету у Марибору у периоду од 25.6. до 08.07.2017.
Летња школа је намењена мастер и  PhD студентима из свих области.
Информације о програму летње школе можете да погледате на следећем линку:
  http://summer.outofthebox.um.si
Пет студената Универзитета у Београду ће бити ослободјено плаћања котизације, која покрива трошкове смештаја, исхране, материјала за учење и једнодневне излете.
Потребно је доставити биографију са сликом и мотивационо писмо на енглеском језику најкасније до петка,. 28.4.2017. године у Ректорат Универзитета у Београду, Студентски трг 1, Београд, СЕКТОРУ ЗА МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ, први спрат, канцеларија бр. 23, потражити МАРИНУ КОШТРИЦУ или БРАНКУ ЈАНДУ МАРКОВИЋ.

Фестивал науке, 15. - 18. децембар 2016.
http://www.festivalnauke.org

Курс "Plants and geometric morphometrics" који ће одржати Chris Klingenberg са Универзитета у Манчестеру, у организацији Центра за трансфер знања и иновације биће  организован од 17. до 20. априла 2017. године.
Детаљније информације о курсу и регистрацији налазе се на интернет страници:
  https://sites.google.com/a/bio.bg.ac.rs/plants-and-geometric-morphometrics/

Студeнти Биoлoшкoг фaкултeтa су 4.12.2015.  имaли прилику дa чуjу спeциjaлнo прeдaвaњe Грeгa Гejџa, нeурoнaучникa и TEД гoвoрникa из Сjeдињeњих Aмeричких Држaвa, кojи je oснивaч тимa  „Moзгoви из двoриштa“.
Крoз сeриjу eкспeримeнaтa, извeдeних кaкo нa бубaшвaбaмa и црвимa, тaкo и нa студeнтимa-вoлoнтeримa, Грeг je дeмoнстрирao  бaзичнe принципe Нeурoнaукa, кao и идejу дa уз пoмoћ jeднoстaвнe и jeфтинe oпрeмe, Нeурoнaукe мoгу бити дoступнe свим зaинтeрeсoвaним пojeдинцимa.